zbog toga što se protive litijumu i odbacila prigovore da je dnevni red sednice - u kojem te teme nema - pretrpan i nabacan.
„Ovde četiri dana slušamo od opozicije da je protiv litijuma i da je ’Rio Tinto’ najveće zlo na ovom svetu", rekla je Brnabić, navodeći da opozicija mora da odgovori na mnoga pitanja o dolasku te kompanije u Srbiju.
Kako je poručila opoziciji, "ako je tačno to što tvrdite da je Rio-Tinto najveće zlo zašto ste ga, mnogi ovde sede glavom i bradom kao poslanici, doveli".
Ona je rekla da godinama opozicija nije govorila o litijumu nego je "skočila kada se to pojavilo kao politička tema", uz tvrdnju da je prethodna vlast bila spremna da dozvoli da se izvozi sirovina litijuma.
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić postavila je danas sedam pitanja poslanicima opozicije povodom kompanije Rio Tinto koja je došla u Srbiju početkom 2000-ih godina kada su oni bili na vlasti i ocenila da je sve što danas rade odraz njihovog političkog licemerja.
Brnabić je, obraćajući se kao poslanik, pitala opoziciju zašto su, ako je Rio Tinto nagora kompanija, tu kompaniju doveli u Srbiju.
„Rio Tinto je registrovao ćerku firmu 16. maja 2001. godine i od tada do 2004. godine su dve tadašnje vlade pregovorale sa tom kompanijom i lično je pozvale da dođe u Srbiju, opisujući je kao najbolju kompaniju", ukazala je Brnabić.
Brnabić je pitala i zašto su Rio Tintu, koji danas opisuju kao najgoru kompaniju, dali istražna prava 2004. godine.
Još jedno od pitanja koje je postavila Brnabić jeste zašto je 2006. godine usvojen novi Zakon o rudarstvu kojim je isključena mogućnost da Srbija, nakon što se potvrdi postojanje rezervi ruda, u najboljem interesu građana raspiše aukcija i tender.
„Ukinuta je odredba prema kojoj eksploataciona prava dobija onaj ko da više, kao i mogućnost da država sama za sebe zadrži eksploataciona prava. To je ukinula tadašnja vast, a današnja opozicija", rekla je Brnabić.
Takođe, ona je pitala i zašto su to "dodatno cementirali novim Zakonom o rudarstvu kojim je ekploataciona prava dobila samo kompanija Rio Tinto i niko drugi".
Brnabić je pitala poslanike opozicije i zašto su, ako su protiv litijuma, 2012. godine usvojili Strategiju korišćenja resursa koja se dobrim delom poziva na Rio TInto i to kao prvu strategiju bilo gde na svetu koja se referiše samo na jednu kompaniju.
„Moje sedmo pitanje je, ako je sve to tako i ako ste protiv rudarenja i Rio Tinta i ako ste zabrnuti za životnu sredinu i terate taj Rio Tinto koji ste vi doveli, kojem ste dali istražna prava i potvrđivali ih devet puta i promenili Zakon o rudarstvu, zašto ste onda za kandidata za gradonačelnika Loznice stavili osobu koja je prodala zemlju Rio Tintu", upitala je Brnabić.
Dodala je da nisu mogli da nađu nekog drugog ili da ih je baš briga da li je prodao zemlju Rio Tintu i da je cilj da se sve iskoristi sa političkom borbom koja nema veze sa posledicama poslovanja kompanije Rio Tinto.
Ona je navela da je opozicija tražila da se i voda proglasi strateškim nacionalnim resursom Srbije, i da su to tražili upravo oni koji su i litijum proglasili strateškim resurom, a danas su protiv njega.
„To su oni koji su prodali apsolutno sva izvorišta vode do 2008. godine i sada mi nije jasno kako traže da se voda proglasi nacionalnim resurom ako su je prodali. Knjaz Miloš iz Aranđelovca prodali su 2004. gogine, a Koka-kola je 2005. godine kupila Vlasinku koja proizvodi Rosu, dok je 2007. godine investiciona grupa sa Devičanskih ostrva kupila Mivelu za četiri miliona evra", rekla je Brnabić.
Dodala je da je sve ono što opozicija danas priča suprotno od onoga što su radili ranije i da je jedini odgovor na sve što ima priliku da sluša - licimerje.
„Istina je da sve ona što pričate danas suprotno od onoga što ste radili kada ste bili na vlasti", zaključila je Brnabić.
GZS/Tanjug, Beta
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.