Postali majstori za colje i tutumiš

Nova Varoš - Mališani u selima pod Javorom uče brojne vršnjake iz gradova starim igrama svog

kraja. Ovdašnji učenici od ukućana zapisali su pravila i veštine starinskih zanimacija na prelima i u čobanluku na pašnjacima.

Tokom letnjeg raspusta đaci Osnovne škole „Knezovi Raškovići” iz novovaroškog sela Božetića sa vršnjacima, koji iz gradova dolaze u zavičaj dedova i roditelja, razmenjuju igrice.

Dok im gosti pokazuju šta ima novo u mreži dečje belosvetske zabave, oni ih podučavaju veštini i znanju starih igara kraja, koje su učili u školi.

Raspust je i prilika za obnavljanje gradiva i preslišavanje desetak igara koje su u vannastavnim aktivnostima učili dvaput nedeljno. Na časovima su u prvom redu bile igre mice, piljaka, prstena, colje, dićanja, tutumiša, a dečaci su i bacali kamen s ramena, nadvlačili kličak i konopac, naravno uz pojačanje ekipe sa drugaricama iz klupa.

„U prikupljanju podataka o starinskim igrama pomagali su nam roditelji i komšije, koji pamte igre sa prela i zabave uz petrolejku u dugim zimskim noćima ili čobanske zanimacije na pašnjacima i livadama od Gradine do Jankovog vrha, Jasikovca i Smudinoga. Jedva smo čekali da se nadmećemo u školskom dvorištu ili u učionici i pokažemo deo nekadašnje svakodnevice”, kaže učenica Milanka Trtović.

Veština - devojčice kao pojačanje ekipe dečaka

Neke od roditelja nije iznenadio nestanak dugmadi sa kaputa i džempera ili iz kutija i fioka u kredencima i ormanima. Pri odlasku u čaršiju kupovali su dugmad, ne zavirujući u đačke torbe, znajući da je među mališanima omiljena igra dićanje - ko će više dugmadi („puljki”) ubaciti u rupu iskopanu u zemlji.

„Učenici su podsticani na istraživački i timski rad, razvijanje kreativnosti i takmičarskog duha, ali i promovisanje zavičajnih vrednosti. U aktivnostima su se istakli učenici 5. i 6. razreda, kojima je raspored časova dozvoljavao veće uključivanje u ovaj projekat”, ističe profesor istorije Filip Bjelić.

Tako je, prema rečima „uče” Bjelića, u dićanju bila nenadmašna Andrea Palić, đak petog rauzreda. U igri colje i tutumiša prednjačili su šestaci iz familija Tatovići, Kurtići i Korićanci, dok u kličku i bacanju kamena s ramena premca nisu imali Jovan Obućina i Milan Slavković, najstariji đaci škole.

Takmičenje - bacanje kamena s ramena

U selima između Javora i jezera na Uvcu, kao i čitavom Starom Vlahu, uveliko su se izmenile životne okolnosti. Mališani ne provode ceo dan u čobanluku, kao nekadašnji njihovi vršnjaci, dok ih u školu voze gotovo od kućnog praga da učionica u Božetićima.

Zato im za igru, druženja i zabavu ostaju školsko dvorište ili retka okupljanja u zaseocima i predasima od manjih poslova na imanju.

Zanimljivo je da je profesor Bjelić nedavno, u prvom broju Letopisa „Stari Vlah”, u izdanju Istraživačko - izdavačkog centra „Stari Vlah” iz Beograda, objavio tekst o zaboravljenim igrama „U koga je prsten”, ali i godinama sabirani „Rečnik starih reči i izraza novovaroškog kraja”.

Treći album

Sve sakupljeno o igrama u zaseocima đaci su unosili u ručno izrađeni „album starih igara”, koji sadrži opis i pravila sa fotografijama izvođenja igara. Ovo je treći album u školskoj biblioteci, koji ostaje generacijama koje dolaze. Ranije su pripremili albume o toponimima i arhaizmima kraja.

Novosti, D. Gagričić / GZS