који је изразито благотворан за многе болести. Спој планинских и медитеранских клима, као и одсуство аерозагадења, прави су природни бисер који није довољно искоришћен. Тренутно је акценат на две ваздушне бање у зашадној Србији.
Ваздушна бања Ивањица, спој планинске и медитеранске климе, фото: Студио 4Н
Ваздушна бања Ивањица, нетакнута еко оаза и фабрика црвених крвних зрнаца како је многи називају смештена је измеду обронака Јавора и Голије, унесковог резервата биосфере, без магле и аерозагадења. Велики број посетилаца нашао је управо овде лек да обнови своју животну енергију што потврђују и бројни угоститељи ове ваздушне Бање.
Светлана Обрадовић, угоститељ из Катића, тврди да све више људи долази по своју дозу здравља, фото: Студио 4Н
„Овде људи долазе да се одморе, да се надишу чистог ваздуха да прошетају шумским стазама које су испреплетане буковом и боровом шумом и да се врате својим куцама напуњене и обновљене енергије", рекла је Светлана Обрадовић, угоститељ из Катића, која тврди да се бележи значајан пораст оних који овде долазе по своју дозу здравља.
Основни и главни фактор овог недовољно откривеног драгуља свакако је ваздух, те скуп свих досадашњих испитивања показују да је ово подручје изразито повољно за лечење и рехабилитацију малокрвности, плућних, неуролошких обољења, као и алергија.
др Рашко Пантовић, директор РХ Ивањица, фото: Студио 4Н
„Ивањица као ваздушна бања, која се налази на тој надморској висини и у микроклиматским условима, који су умерени и благи, а с друге стране довољно добри за људе који са налазе у највећем делу наше земље Војводина, Београд, и многи велики градови, те им Ивањица погодује како за преветиву, тако и за лечење многих других болести", рекао је др Рашко Пантовић, директор РХ Ивањица.
Златар, ваздушна бања, неискоришћен бисер Србије, фото: Студио 4Н
А планина Златар много је више од планине, јер разноврсност и богатство биљног и животињског света, првенствено ваздух једна је од важних карактеристика која привлачи посетиоце који овде долазе по дозу здравља, а већина гостију и туриста, увек се радо враћа сматра овај крај обновом имунитета и црвених крвних зрнаца.
Место на коме срце куца јаче, апоглед на пејзаже одмара очи, фото: Студио 4Н
Ово је природни довољно неискоришћени бисер на коме коме срце куца јаче, а поглед на пејзаже одмара оци, те због утицаја медитеранске и планинске климе, разређеног ваздуаха и великог броја сунчаних дана Златар је проглашен ваздушном бањом, Уредбом Владе републике Србије.
Бранко Пуцаревић, директор ТО „Златар”, фото: Студио 4Н
„Златар је ваздушна бања, место где се укрштају две климе, планинска и медитеранска, одлицно место за опоравак људи са кардиоваскуларним оштећењима, свакако, ту су и спортске припреме, рекреативне наставе,јер Златар је једина планина где се припреме раде на више од 1000 метара надмосрке висине”, објаснио је Бранко Пуцаревић, директор ТО „Златар”.
Из Министарства туризма кажу да су ипак ваздушне бање имале срећу да бар имовинско правне односе регулишу те је лакше ићи напред и правцу развоја ваздушних бања како би се тај природни бисер искористио макасимално и на прави начин.
Татјана Матић, министарка туризма, фото: Студио 4Н
„Оно што карактерише Србију и наш туризам, пре свега бањски, јесте управо та комбинација ваздушних бања, термоминералних вода, у том смислу и ваздушне бање представљају наравно и јесу једне од најпосећенијих у претходном периоду које су постојале. Тај тренд ће се и даље наставити", закључила је Татјана Матић, министарка туризма.
Ваздушне бање Србије имају дугу традицију, али њихов потенцијал није довољно искоришћен, фото: Студио 4Н
У сваком случају ваздушне бање су неискоришћени бисер наше земље поред благодети које поседују по здравље човека нуде поглед на прелепе планинске пропланке, далеке видике, бистра језера окружена четинарима, и ваздушне бање у западној Србији све више посећују и љубитељи фото туризма.
Студио 4Н
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.