Ribnička pećina koja je nastala delovanjem podzemnih voda ima specifičan ulaz oblika jednokrakog trougla sa stranama od 25 metara. Nalazi se u okviru Spomenika prirode Ribnica i jedinstvena je po živom svetu koji se nalazi unatar njenih zidina i šupljina.
Biolog Predrag Petrović, zvani Peca, ovu pećinu aktivno je istraživao čak trideset godina i u njoj proveo 118 noći, ispitujući kolonije slepih miševa.
„Ustanovljeno je da ovde živi 15 različitih vrsta miševa, ako imamo u vidu da na teritoriji cele Srbije živi oko 32 vrste, praktično se ovde nalazi pola faune slepih miševa u našoj zemlji. Godinama su u Ribničkoj pećini vršena ozbiljna istraživanja, a slepi miševi koji u njoj obitavaju zaštićeni su kao prirodne retkosti. Nakon tri decenije mog aktivnog proučavanja svih tih vrsta, samo su odškrinuta vrata nauke a nadam se da će mlađi naučnici nastaviti gde sam ja stao, jer se ovde krije veliko bogatstvo za biologe i prirodnjake“, izjavio je Peca za RINU.
Biolog Predrag Petrović
Pećina ima dva ulazna kanala, koji se dublje u unutrašnjosti spajaju u jedinstvenu veliku prostoriju, a godinama unazad vrše se i vrlo važna arheoloških proučavanja. Ovde su otkrivena izuzetno zanimljiva svedočanstva o boravku lovaca s kraja ledenog doba, pre skoro 12 000 godina. Nađena su ognjišta i veći broj kremenih i koštanih alatki i oružja. Ribničku pećinu kasnije nisu zaobišli ni Rimljani, a veliki značaj je imala i u srpskoj istoriji. Vojne vođe su upravo tu dolazile po spas.
„Unutra se nalaze velike naslage guana, tačnije izmeta slepih miševa. To je prirodna sirovina poznatija kao šalitra bogata azotom i fosforom. Poznato je da je Prota Mateja Nenadović dolazio ovde sa svojim vojnicima, uzimao šalitru i od nje pravio barut. Možemo reći da su izmetom slepih miševa naši borci u Prvom srpskom ustanku ušli u boj protiv Turaka. Prva municija dzebane nalazila se upravo u dolini reke Ribnice“, rekao je kroz osmeh ovaj biolog.
Legenda kaže da je upravo kroz ovaj živopisni predeo prošao i karavan sa moštima Svetog Save, o tome nema materijalnih dokaza, a tajnu čuva samo reka Ribnica.
GZS/RINA
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.