Čudo u Sokobanji, geotermalna voda poteći će kroz radijatore: U dve škole uvodi se grejanje vodom iz banjskih kupatila, kotlarnica na ugalj menja se toplotnom pumpom

Sokobanja - Geotermalna voda se u Sokobanji vekovima koristi za lečenje, a od skoro se koristiti i za grejanje zajedničke zgrade

u kojoj su smeštene Osnovna škola „Mitropolit Mihailo“ i Srednja škola „Branislav Nušić“. Kotlarnica na ugalj koja je ranije grejala površinu ove dve škole od preko 7.000 kvadratnih metara, zamenjena je toplotnom pumpom na otpadnu geotermalnu vodu iz banjskih kupatila. Ovo je i jedno od preko 50 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

Nacionalna kampanja „Sarađuj, ne zagađuj“, koja se takođe sprovodi u okviru ovog projekta, pokrenuta je upravo sa idejom da ohrabri svakog pojedinca, ali i zajednicu i kompaniju da učestvuju u zelenoj transformaciji, kaoi da podrži značajne korake ka unapređenju kvaliteta životne sredine kao što je projekat grejanja škola geotermalnim vodama.

- Lečenje u Sokobanji sastoji se od inhalacije i relativno kratkog boravka pacijenata u kadama napunjenim termo-mineralnom vodom, koja se nakon toga ispušta u obližnji gradski potok. Otpadna voda koja se ispušta nije ničim kontaminirana. Iz ovog razloga moguće ju je uzeti na ulivu u gradski potok i iskoristiti za zagrevanje objekta. S obzirom da je temperatura ove vode 32 stepena, potrebna je značajno manja energija za zagrevanje kroz toplotnu pumpu”, objašnjavaju u opštini, koja je ujedno i najposećenija turistička destinacija u Srbiji.

Očekuje se da će novi toplotni izvor smanjiti zagađenje vazduha u centralnom delu Sokobanje koje je poticalo od stare kotlarnice.

- O korišćenju energije geotermalne vode za grejanje se odavno razmišlja, ali smo tu ideju sada konkretizovali. Nije nam poznato da se termo-mineralna voda iz javnog banjskog kupatila koristi negde, a svakako se ne u okolini i u ovom delu Srbije, koji je bogat termo-mineralnim vodama. Tu su Gamzigradska banja, Niška Banja, Vranjska Banja. Samim tim, ovo rešenje bi moglo da posluži kao primer i drugim sredinama“, dodaju iz opštine Sokobanja.

Prema Studiji izvodljivosti iz 2017. godine, planira se zamena kotlova na fosilna goriva u devet javnih objekata u centru Sokobanje, što će opština postepeno realizovati u skladu sa finansijskim mogućnostima. Opština Sokobanja naglašava značaj lokalnih inicijativa za zelenu tranziciju zbog sve većeg zagađenja vazduha, posebno zimi. Iako jedinice lokalne samouprave (JLS) nemaju dovoljno kapaciteta za zelenu tranziciju, mogu biti pokretači različitih inicijativa na lokalnom nivou.

„Danas nemamo industrijske zagađivače na teritoriji opštine, a trudimo se da smanjujemo i upotrebu fosilnih goriva. Naš slogan je „Sokobanja, zeleno srce Srbije“ i mi se trudimo da ga opravdamo“, poručuju iz opštine.

GZS/RINA