Топлане се спремају за сезону: „Одлагање грејања повећава потрошњу струје”

Дејан Стојановић, директор Пословног удружења топлана Србије, рекао је да комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним.

Евентуално одлагање грејног периода, ако крену ниске температуре, резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије, каже Стојановић.

Грејна сезона званично почиње 15. октобра. Београдске електране су предлагале да се због енергетске кризе размотри одлагање почетка грејне сезоне, а министарка енергетике Зорана Михајловић је поручаила – нема померања, грејна сезона почиње на време. Колико су топлане технички спремне? Колике су залихе енергената? Хоће ли бити корекције цене грејања из даљинских система?

Дејан Стојановић, директор Пословног удружења топлана Србије, рекао је за РТС да се ремонтни радови завршавају и да су Топлане у обавези да до 1. октобра доставе извештаје о ремонтима.

Говорећи о резервама енергената, рекао је да су почетком месеца одржана два састанка у Влади.

"Изазовна је сезона испред нас, сви се озбиљно баве овом темом. На састанку је констатована да је за сам почетак грејне сезоне обезбеђено довољно енергенета – једна трећина свих количина природног гаса се налази у Банатском двору и у Мађарској у складишту. Сам почетак ће бити без проблема", напоменуо је Стојановић.

Каже да грејна сезона званично почиње 15. октобра, а ако дан, два или три просечна дневна темература буде испод 12 степени, може почети и раније, односно од првог.

Колико топлана са гаса могу да пређу на друго гориво

"У Србији има 60 система за даљинско грејање, од тога је 36 на гас, 27 користе мазут, 13 угаљ и 9 или 10 користе биомасу. Неке топлане имају енергетски микс, тако да се бројеви разилазе", нагласио је директор Пословног удружења топлана Србије.

Истакао је да од 36 топлана на гас, њих 16 немају могућност конверзије, односно преласка на неко друго течно гориво.

"Тако да имамо 16 топлана за које у сваком тренутку морају бити обезбеђене количине природног гаса. Од 2009. смо вежбали за такву ситуацију", каже Стојановић.

Одговарајући на питање да ли је прелазак са гаса на неко друго гориво аутоматски или ће грађани морати да буду без грејања један дан, Стојановић објашњава да за прелазак са гаса на мазут обично знају унапред и практично се тај прелазак не мора осетити.

Цене грејања

"Мазут је поскупео 65 одсто од прошле до ове године – то у цени резултира са 30 до 40 одсто поскупљења. Од 60 топлана 13 није поднело захтеве за поскупљење, остали су поднели и до сада је одобрено 13-14 захтева. То су повећања од два па до 38 процената", рекао је Стојановић и подсетио да о томе одлучују локалне самоуправе.

Напоменуо је да је наплата добра, али истиче да је дуг становништва топланама износи 15 милијарди динара.

Цене се одређују у складу са методологијом одређивања цена.

Стојановић објашњава да се температуре од 19 до 21 степен сматрају квалитетним грејањем.

"Свако смањење за један степен резултира смањењем потрошње енергената за неких шест процената, што значи да ако топлане потроше 600 милиона кубика природног гаса, то значи да ви можете смањити потрошњу за 36 милиона кубика гаса", рекао је Стојановић.

Међутим, како каже, евентуално одлагање грејног периода ако крену ниске температуре резултираће тиме да ће грађани посегнути за нерационалним трошењем електричне енергије и онда можемо имати проблем.

"Комплетан енергетски систем мора да се одржи стабилним како бисмо имали испоруку и електричне и топлотне енергије на прописаном нивоу", рекао је.

Истиче да је примарни енергент гас, и да у овом тренутку све указује на то да ћемо имати стабилан период, али увек могу да се догоде изненађења.

ГЗС/РТС