Ovo preduzeće proizvodi barutna goriva sa kojim snabdeva namensku industriju Srbije ali i najveće proizvođače oružja i municije u svetu.
Fabrika je osnovna odlukom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije 1949. godine na čijem čelu je bio Josip Broz Tito.
NATO avijaca je sravnila sa zemljom, ponovo nikla iz pepela
Za vreme bombardovanja 1999. godine na ovu fabriku obrušila se NATO armada koja je sa avijacijom i „tomahavk” raketama srušila više od 80 posto proizvodnih pogona. Primera radi, samo na nju, palo je preko 60 projektila razorne snage, i tada je oko 2 000 zaposlenih, mahom iz Dragačeva, ostalo bez posla. Međutim, iako je bila totalno uništena i viđena za zatvaranje, ponovo je nikla iz pepela.
Na čelo ovog preduzeća u razorenim i uništenim pogonima došao je Radoš Milovanović i zajedno sa, najpre dobrovoljcima, a kasnije radnicima ponovo podigao fabriku na noge.
Na početku treće decenije 21. veka fabrika je brojala 1 360 zaposlenih radnika i postala je hranilica mnogih dragačevskih porodica, u kojoj su plate još pre pet godina prelazile tada nezamislivu cifru od 1 000 evra.
Čovek koji je najzaslužniji za vaskrsenje ove fabrike, Radoš Milovanović preminuo je 2022. godine i dok mu ogromna većina radnika i Dragačevaca odaje priznanje za učinjeno, nažalost neki su ga satanizovali a u svemu su prednjačili opozicioni mediji i jedan lokalni portal koji su mu nametnuli epitet ubice, okrivljujući ga za smrt nekoliko radnika.
Predsednik države ispratio je na večni počinak Raoša Milovanovića, foto: Dragan Nikolić
Milovanović, kako mnogi smatraju nije izdržao taj pritisak i podlegao je od srčanog udara. Danas je više nego vidljivo da se radilo o instrumentalizovanom napadu gde je za cilj bilo uništenje fabrike koja je postala trn u oku konkurenciji ne samo u Srbiji nego i regionu. Ti „objektivni” mediji proglasili su, preko hiljadu radnika koji su podržavali ovo preduzeće i direktora, neljudiuma i ljudima bez obraza, samo zato što su i tada shvatali o čemu se radi i da je u pitanju opstanak preduzeća.
Oni koji su iznosili neistine o Milovanoviću i fabrici nisu hteli da čuju zaposlene koji su uvek ponavljali da duboko žale za svakim izgubljenim životom njihovih kolega.
Predrag Ilić dostojan naslednik
Nakon smrti Milovanovića, na čelo MB Namenske došao je Predrag Ilić koji se pokazao kao dosledan naslednik svog učitelja. Fabrika je preživela još jedan udar nakon bombardovanja, a taj napad jedino nije preživeo čovek koji je preduzeće podigao iz pepela. Predrag Ilić je dete fabrike, i danas kao zreo čovek uspešno vodi preduzeće koje, kada su rezultati u pitanju, beleži nove rekorde. Iako su mnogi proricali lošu budućnost nakon Milovanovića ispostavilo se da fabrika ima itekako sposobnih ljudi i kadrova koji će je na čelu sa Ilićem voditi u budućnost.
Inače, autor emsije „Nećete verovati” pre nekoliko godina snimio je emisiju o
najdugovečnijem direktoru na Balkanu koja će po svemu sudeći ostati jedino svedočanstvo o čoveku koji je spasio lučansku privredu, umeo da bude na momente oštar ali ono što je učinio za ceo taj kraj ostaće upisano krupnim slovima u istorijskoj čitanci najveće barutane na Balkanu.
GZS/Gvozden Nikolić
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.