Tragovi znamenitih Zlatiboraca

Čajetina - Istoričar Milisav R. Đenić iz Čajetine u knjizi „Biografski leksikon Zlatibora“ objavio biografije 448 zemljaka

koji su ostavili traga u dva minula veka. Naši preci su bili mnogo bolji i jači od nas iznedrio ih sistem koji je imao građansku kulturu i podrazumevao vredonosnu hijerarhiju
U nizu književnih večeri i izložbi, kojima je obleženo 120 godina trajanja Biblioteke «Ljubiša R. Đenić» u Čajetini, u ogranku Biblioteke na Zlatiboru u utorak je promovisana knjiga „Biografski leksikon Zlatibora“ Milisav R. Đenić (90), profesor istorije.

Autor Leksikona Milisav Đenić

-Kao krunu decenijskih istraživanja i pisanja o erskom humoru, razvoju turizma, a posebno o ratnicima i patnji naroda, autor je među korice 20. knjige sabrao biografije 448 ličnosti u dva poslednja veka sa područja bivšeg Zlatiborskog sreza, ali i onih koji su ovde boravili i ostavili vidan trag ili su stekli znanje i karijere i zauzimaju važna mesta u naučnim i obrazovnim ustanovama – istakla je bibliotekar Ljiljana Rakić.

U «Leksikonu» su opisani Zlatiborci gotovo svih zanimanja od ratara do kiridžija, zanatlija, trgovaca, političara, učitelja, sveštenika, inženjera, umetnika, njiževnika do sportista.

-Bivši Zlatiborskiu srez (16 opština, od Mokre Gore i Kremana do Ljubiša, Uvca i Kokinog Broda, sa sedištem u Čajetini) do današnjih dana je iznedrio osam akademika, 53 doktora nauka, 50 univerzitetskih profesora... Mnogi od njih su se rasuli po belom svetu, od Austrije, Nemačke, Francuske i Portugala do Amerike, stičući ugled u bogatim zemljama – zapisao je, pored ostalog, Đenić u predgovoru knjige u izdanju čajetinske Biblioteke.
Režcenzent knjige, dr Ilija Misailović, dugogodišnji istraživač kraja, istakao je da je Đenić ispunio dug da se čuva uspomena na pretke koji su to zaslužili. Sa velikom ljubavnju Đenić je, kako je naglasio, godinama branio nosioce Karađorđeve zvezde, ratnike balkanskih i Velikog rata, koji su u jednom periodu bili potisnuti.

-Leksikon je ne samo hronika uspešnih stvaralaca, nego i hronika jednog vremena. Vrednovani su svi koji su svojim delom postali uzdanica precima i potomstvu i otadžbini na ponos. U sadržaj Leksikona ušli su na osnovu u narodu opšte prihvaćenih vrlina i moralnih karakteristika kao što su radinost, odanost, rodoljublje, pregalaštvo. U njihovim biografijama zajedničko je to da se bez velikog truda i rada ne mogu postići ni velikia dela, – zapisao je recenzent knjige dr Misailović.

Istakavši da bi mnogi završilim škole i otišli u svet, ali je čajetinska biblioteka, koja je nekad bila i u kafani Rajka Đenića, zaostavštinom našeg naroda oblikovala duh i životne staze mnogih Zlatiboraca, a ne društvena stvarenost, književni kritičar, urednik i izdavač Petar Arbutina, rodom Zlatiborac, rekao je, pored ostalog.

Odužio dug – među koricama knjige životne staze zemljaka 

-Naši preci su bili mnogo bolji i jači od nas. Bili su to ljudi koji su došli iz jednog drugačijeg sistema vrednosti, sistema koji je imao građansku kulturu i podrazumevao vredonosnu hijerarhiju. U pisanje Leksikona uložen je veliki trud, u knjizi su ljudi koji su svojim radom postali uspešni.Nadam se da će Đenićeva knjiga biti začetak Leksikona Zlatibora, da će najbolji među nama, kao i sve ono što je stvoreno, sve ono najbolje što budemo imali – naći mesto u toj publikaciji i stalno podsećati. Čudno je da zemlja Srbija, iako je bilo više pokušaja i nuđena zgrada za osnivanje, nema Leksikografski zavod?!

GZS/D. Gagričić