Danas se navršava 29 godina od početka hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"

Srbija i Republika Srpska Dan sećanja na stradale i prognane zajedno obeležavaju od 2015. godine.

Centralna manifestacija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane u hrvatskoj oružanoj akciji "Oluja" održana je juče na stadionu Lagator u Loznici, gde je, pred 30.000 okupljenih ljudi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da se srpskom narodu nikad više neće dogoditi ni pogrom ni progon.

Hrvatska vojno policijska akcija "Oluja" počela je u zoru 4. avgusta i trajala je do 7. avgusta 1995. Operacije su kasnije nastavljene i tokom septembra, na prostoru BiH, odnosno Republike Srpske.

Bio je to najveći egzodus Srba u Evropi posle Drugog svetskog rata, a među poginulima, odnosno ubijenima 65 procenata su bili civili, od kojih je gotovo tri četvrtine bilo starije od 60 godina. Gotovo trećina, 29 odsto ubijenih, bile su ženske osobe, većinom starice.

Agresija je započela žestokim dejstvima na prostor tadašnje Republike Srpske Krajine, odnosno sever Dalmacije, Liku, Kordun i Baniju.

Prostor Republike Srpske Krajine koji je napadnut nalazio se pritom pod zaštitom OUN-a, kao sektori "Jug" i "Sever", po Vensovom planu iz 1991. Prostor Baranje, Istočne Slavonije i Zapadnog Srema po istom planu bio je sektor "Istok" OUN.

Hrvatski vrh je odluku o agresiji na RSK, odnosno početku operacije "Oluja" doneo 31. jula 1995, tokom sastanka na Brionima, u rezidencijalnom objektu koji je koristio Josip Broz Tito.

Prema Brionskim transkripatima zapisnika sa tog sastanka, Franjo Tuđman, ratni predsednik Hrvatske, precizno je izrekao šta je osnovni cilj, naglasivši: "Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu". Govorio je o odstranjivanju "remetilačkog faktora" komentarišući pritom da je reč o "stranom, povijesno odvojenom" elementu, koji će, kako je naveo, dovesti do neophodne, pozitivne, etničke homogenizacije. Poručio je da pritom treba širiti priču da će svima biti zagarantovana građanska prava.

Ukupna brojnost hrvatskih vojno policijskih snaga, koje su učestvovale u agresiji, bila je veća od 130.000, a ponegde se pojavljuje i broj do 150.000. Postojalo je takođe njihovo sadejstvo sa približno 25.000 pripadnika muslimanske tzv. Armije BiH. Učestvovale su takođe jedinice Hrvatskog veća odbrane, odnosno vojske Hrvata u BiH.

U to vreme, ukupna brojnost pripadnika Vojske Srpske Krajine bila je najviše 34.000. Bili su to ogromnom većinom rezervisti koji su, po smenama, već pune četiri godine držali položaje, odnosno čuvali svoje domove i porodice.

Agresija je započela u 5.00 časova ujutro 4. avgusta, žestokim dejstvima artiljerije i raketnih formacija, a prva meta bili su sistemi veza RSK koji su brzo onesposobljeni.

Tokom popodneva ili večeri tog dana, postupno započinje evakuacija civila. Izvlačenje je uglavnom išlo u dva pravca, preko Srba, i severnije preko Dvora.

Oko podneva narednog dana, 5. avgusta, pojavljuju se informacije da su hrvatske trupe ušle u Knin, koje se ispostavljaju kao tačne. Pad Knina imao je ogroman psihološki efekat.

Četvrtog dana od početka operacije, u večernjim satima Gojko Šušak, tada ministar odbrane Hrvatske, inače, poznati prvak ustaške emigracije u Kanadi, objavio je da je vojna akcija "Oluja" okončana.

Istražna Komisija OEBS u izveštaju od 10. avgusta navela je: "Postoje direktni dokazi o sistematskom paljenju kuća civila i društvenog vlasništva, uključujući preduzeća, od HV-a, civilne policije i pripadnika specijalnih formacija policije".

Savet bezbednosti OUN doneo je Rezoluciju br. 1009, 10. avgusta 1995, kojom je od Hrvatske tražena zaštita civila i njihove imovine. Pomenuto je i kažnjavanje onih koji su počinili zločine.

Hrvatske snage dejstvovale su i po civilima u izbegličkim kolonama, a najpoznatiji je zločin na Petrovačkoj cesti, kada je na civile, žene, decu i starce, pucano iz aviona ratnog vazduhoplovstva Hrvatske. Usmrćeno je 10 osoba, među kojima četvoro dece, a ranjeno je preko 50 osoba.

Među onima koji nisu izbegli brojni su stradali.

Izbegličke kolone su se kretale put istoka, deo se zadržao na prostoru Republike Srpske, a većina se zaputila u Srbiju. U prihvatu izbeglih posebno će se istaći stanovnici Prijedora i Banja Luke.

Agresija Hrvatske akcijom "Oluja" nastavljena je operacijama "Maestral" i "Una" u septembru 1995. godine.

Prema presudi haškog Tribunala za bivšu Jugoslaviju, iz aprila 2011, "Oluja" je bila udruženi zločinački poduhvat, na čijem čelu se nalazio predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. A "cilj (je) bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima".

Za 29 godina od operacije "Oluja", hrvatsko pravosuđe podiglo je tri optužnice za ratne zločine nad krajiškim Srbima i to protiv ukupno sedmorice pripadnika hrvatskih vojnih i policijskih jedinica, a suđenja su rezultirala sa dve osuđujuće presude, od kojih je jedna pravosnažna.

Od 12 optužnica podignutih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu za zločine počinjene tokom rata u Hrvatskoj od 1991. do 1995. samo dve se bave zločinima nad hrvatskim građanima srpske nacionalnosti. Generalima Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču u Hagu se sudilo za zločine počinjene tokom i nakon operacije "Oluja".

Generali Gotovina i Markač najpre su jednoglasno proglašeni krivima i osuđeni na 24, odnosno 18 godina zatvora da bi u žalbenom postupku obojica bila oslobođena tesnom većinom glasova (3:2). U tim presudama Raspravno i Žalbeno veće su – na osnovu istih činjenica i istog prava – došli do dijametralno suprotnih zaključaka o nekima od ključnih pitanja o kojima su se na suđenju sporili tužilaštvo i odbrana.

Žalbeni postupak je, za standarde Tribunala, trajao rekordno kratko, a presuda je napisana na samo 54 stranice, zbog čega je u pravničkim krugovima nazivaju "pamflet presuda".

Komesarijat: Oluja zločin koji opominje, odgovorno brinemo o izbeglicama i raseljenim

Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije saopštio je, povodom Dana sećanja na stradale i prognane u hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja", da odgovorno brine o svim izbeglim i interno raseljenim licima a da je u ovoj godini namenjeno više od 400 miliona dinara za jedinice lokalnih samouprava za zbrinjavanje izbegličkih i interno raseljenih porodica.

"Dodela stambenih rešenja izbegličkim porodicama i pružanje novog doma ljudima koji su bili prisiljeni da napuste svoje domove zbog sukoba, progona ili drugih teških okolnosti, je jedan od najvažnijih ciljeva Vlade Republike Srbije i Komesarijata uz punu podršku predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića", saopštila je komesarka Nataša Stanisavljević.

U Komesarijatu navode da je "u ovom trenutku u stanju potrebe, odnosno nisu u mogućnosti da sami reše svoje stambene potrebe još skoro 8.000 porodica izbeglica i oko 15.000 porodica interno raseljenih lica".

"Sećanje na "Oluju" nije samo podsećanje na tragične događaje iz prošlosti. To je podsećanje na nepravdu koja još uvek traje i na obavezu koju imamo prema žrtvama, naša dužnost je da insistiramo na pravdi, da tražimo odgovornost za počinjene zločine i da nikada ne dozvolimo da se ovakvi događaji ponove“, rekla je komesarka.

Kako je podsetila, dana 4. avgusta 1995. godine, započeo je Pogrom koji je trajao četiri dana, a "njegove posledice osećamo i danas".

Ova operacija prouzrokovala je progon više od 250.000 Srba iz njihovih domova, a veliki broj civila je izgubio živote oko 1700 ljudi, a više od 700 se i dalje vodi kao nestali. Srbija nije i neće zaboraviti ovaj zločin, saopšteno je iz Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije.

U protekle dve i po decenije, Vlada Srbije i Komesarijat kontinuirano rade na rešavanju problema lica koja su morala da napuste svoje domove tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Komesarijat za izbeglice i migracije je do danas, kako podsećaju, pomogao ukupno 53.445 porodica koju su dobili neku vrstu pomoći, od čega je 40.155 porodica izbeglica iz bivših Republika SFRJ i 13.089 porodica interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije.

Broj izbeglica iz Hrvatske koje su zbrinute do sada u Republici Srbiji je oko 28.000 porodica, a iz Bosne i Hercegovine oko 12000 porodica. Stambeno je zbrinuto 29.207 porodica izbeglica i interno raseljenih lica, dok je ekonomski osnaženo 23.286 porodica/domaćinstava obezbeđivanjem sredstava za dohodovne aktivnosti.

Srbija je tokom ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ devedesetih godina primila preko 600.000 ljudi, a još uvek je u statusu izbeglice 24.862 lica, od kojih 17.052 iz Republike Hrvatske i 7.810 iz Bosne i Hercegovine.

Broj izbeglica i bivših izbeglica u stanju potrebe je daleko veći, uključujući i 194.171 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Samo tokom 1995. godine više od 190.000 lica je izbeglo u Republiku Srbiju u dve akcije Hrvatske vojske, Bljesak i Oluja, sa područja sektora pod zaštitom UN.

Republika Srbija je stvorila uslove za integraciju, obezbedila pristup pravima i adekvatna sredstva za uključivanje u zdravstveni, socijalni, obrazovni sistem, pristup tržištu rada, pomoć u rešavanju stambenih potreba i ekonomskom osnaživanju.

Više od 400.000 lica steklo je državljanstvo Republike Srbije što, prema saopštenju Komesarijata, predstavlja najveći proces integracije izbeglica u savremenoj Evropi.

„Nikada se nećemo složiti sa Republikom Hrvatskom po pitanju Pogroma koji se desio tokom Oluje koju oni slave kao svoju ratnu pobedu a u kojoj su proterali sopstvene građane, opustošili čitave krajeve koji su danas prazni", istakla je komesarka.

"Uvek ćemo podsećati i njih i međunarodnu zajednicu da je sama priroda ovog zločina anticivilizacijska i antievropska i da je nedopustivo da bude nekažnjena i osuđena što predstavlja sramotu i jednih i drugih s obzirom da za ovaj zločin i etničko čišćenje još niko nije odgovarao", rekla je ona.

Prema njenim rečima, državotvorno rukovodstvo, koje brine o svim Srbima, van granica Srbije, daje jasnu poruku, da matica Srbija, je uvek bila i biće siguran dom svim Srbima ma gde se oni nalazili.

Pomen žrtvama „Oluje“ biće održan danas u 11.30 sati u Crkvi svetog Marka u Beogradu kao i u mnogim mestima širom Srbije.

GZS/ Tanjug