soba posvećena partizanima koji su ovde konačili tokom Drugog svetskog rata, a jedan od najvažnijih posetilaca svakako je bio i sam vrhovni komandant Josip Broz Tito.
Spomen ploča na ulazu u kuću porodice Divac u prijepoljskom selu Lučice, foto: GZS
„Za narod je bio važan njegov prolazak kroz prijepoljski kraj. Svi su ga dočekivali aplauzom i dobrodošlicom, tako je to bilo”, priča vremešni Slavenko.
Spomen soba u kući porodice Divac, foto: GZS
A da to gostoprimstvo u kući Divaca Tito nikada nije zaboravio govori i podatak da je maršal kad god bi putovao prugom Beograd - Bar zaustavljao voz baš u ovom mestu, a Divci su bili njegovi gosti.
„Moj otac koji je bio vojnički tačan, nekadašnji komandant Mileševskog odreda i ja otišli smo tačno u minut kako su nam rekli. Ušli smo u voz u vagon koji je za tu priliku susreta bio određen i Tito je za desetak minuta stigao. Seli su i pričali i mogu vam reći da je bio normalan čovek. Ništa uobraženo, ništa posebno, ali videlo se da je bio pametan”, kaže Slavenko.
Slavenko Divac, foto: GZS
Na žalost za ovu Spomen sobu danas retko ko zna, a nekada je bila puna posetilaca.
„Sve osnovne i srednje škole iz Prijepolja su ovde dolazile na izlete, čak su pravili i pešačke ture do Lučica kako bi posetili Spomen sobu i kako bi čuli biografije svih narodnih heroja koji su dolazili u ovu sobu i odavde rukovodili narodno oslobodilačkim pokretom”, ističe Slavenkov najmlađi sin Branislav.
Branislav Divac, foto: GZS
On kaže da je ponosan na prošlost svojih predaka i to što se u njegovoj kući nalazi ovakvo obeležje. Zub vremena ipak učinio je svoje, ali za restauraciju eksponata niko nije zainteresovan, čak ni oni koji su u njihovoj kući instalirali ovu istorijsku postavku.
Eksponati i čitava postavka u veoma lošem stanju, foto: GZS
„Mi smo se obraćali udruženju boraca iz Prijepolja i dobili smo odgovor da oni nemaju finansijskih mogućnosti da bilo šta ulože u ovu Spomen sobu, tako da ako u skorijoj budućnosti ne bude bilo ulaganja sa njihove strane, mi ćemo naravno sami to uraditi, ali se plašimo da nismo dovoljno stručni da na pravi način zaštitimo fotografije i sve ostalo što se u sobi nalazi”, naglasio je Branislav.
Većina onih čije se fotografije i ostala znamenja nalaze u ovoj sobi, posle Drugog svetskog rata dobili su svoje ulice, po njima su se zvale škole i druge važne institucije, međutim, danas su potpuno zaboravljeni.
Fotografija Vladimira Perića Valtera spala sa zida, foto: GZS
Vladimira Perića Valtera izgleda sećaju se još samo Kinezi, koji bi vrlo rado došli u ovu sobu da vide kako je ovaj čuveni ilegalac zaista izgledao i odakle je krenuo da brani Sarajevo, ali bi se sigurno ražalostili kada bi videli da je njegova slika spala sa mesta na kojem je decenijama stajala.
GZS
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
+381 60 5000 150, +381 032 347 001
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.