Ariljci: Rzav je naše najveće blago, moramo ga racionalno koristiti

Arilje – Julska žega je u punom jeku, a vodom sa Rzava, najčistije srpske reke napajaju se grad

Čačak i opštine Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac. Ova reka, usled sušnog perioda koji vlada iznad Srbije trenutno je u opadanju.

Meštani Arilja saglasni su da je Rzav njihovo najveće blago ali i u tome da ne pamte ovako nizak nivo reke.

„Ja se 40 godina kupam na Rzavu i nikada nije bio manji. Ne verujem da može da presuši ali je vodostaj zaista nizak”, rekao je jedan meštanin svetske prestonice maline, opštine Arilje.

Jedna meštanka koja je ovoga jutra spas od vrućina potražila na plaži nedaleko od centra Arillja, kaže da se, s obzirom na nizak nivo Rzava, pita da li će u nekom narednom periodu uopšte imati dovoljno vode za kupanje.

Direktor JP za vodosnabdevanje „Rzav” , Zoran Barać kaže da je trenutna situacija sa vodosnabdevanjem stabilna i daje voda dorbrog kvaliteta.

Zoran Barać, direktor JP za vodosnabdevanje „Rzav” Arilje; Foto: 4N Studio

„Mi trenutno našim korisnicima isporučujemo oko 700 litara vode u sekundi. Što se hidrologije tiče, trenutno u reci imamo nešto ispod dva kubika u sekundi, negde oko 1.950 litara u sekundi. Kada protok spadne ispod 1.400 litara u sekundi mi ćemo morati da vršimo smanjenje isporuke vode našim korisnicima”, rekao je Barać.

Trenutno se gradu Čačku, kao najvećem korisniku vodosistema „Rzav” isporučuje 310 sekundih litara pijaće vode i uz četiri lateralna priključka, a to su Prislonica, Trbušani, Prijevor i Vidova, pa u zbiru ka Čačku ide 340 litara vode u sekundi.

„Mi smo u našem tridesetogodišnjem radu imali četiri ili pet godina u kojima smo imali ovakve situacije ali su se one događale obično krajem avgusta i početkom septembra. Međutim, klima se malo promenila. Imali smo zimu sa malo snega i proleće sa malo kiše, tako da je ova situacija sa nedostatkom vode malo poranila”, rekao je Barać.

On ističe da se ispred JP za vodosnabdevanje „Rzav” nalaze dva problema. Jedan koji se tiče hidrologije, odnosno nemanja dovoljno vode u samoj reci koja se može zahvatiti i drugi problem jesu lokalni izvori vode ovih pet lokalnih samouprava koji trenutno rade sa izrazito smanjenim kapacitetima.

„Navešu primer opštine Gornji Milanovac i Banjana gde se nalazi jedna mala fabrika vode. Ona je proizvodila 50 litara vode u sekundi, a sada rade sa veoma malim kapacitetom. Takva je situacije is a ostalim izvorištima, Brezna, Vujan”, kazao je Barać.

Barać je apelovao na grašane da se racionalno ponašaju pri korišćenju vode i apelovao da se voda koristi samo za piće, pripremanje hrane i sanitarne potrebe kao i za pojenje stoke dok u potpunosti treba izbegavati zalivanje poljoprivrednih površina.

 

GZS