Вучица Ванда остала без огрлице

Сјеница/Пријепоље – Ванда, једина маркирана вучица у Србији, након 365 дана остала је без сателитске електронске орглице,

помоћу које су стручњаци са Биолошког факултета у Београду пратили њено кретање. За то време, одашиљач који је са врата вучице спао у сјеничком селу Царичино испод планине Озрен, је послао преко 2700 података, о њеном кретању, који ће служити билозима за проучавање и бољу заштиту овог предатора.

Чланови Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе” и тим професора Душка Ћировића са Биолошког факултета у Београду, на хранилишту Кашан чекали су у октобру прошле године Милоша, првог мрког медведа који није са Таре, а који је сателитски праћен. Требало га је намамити у клопку и стари одашиљач заменити новим. Међутим на обележено место потпуно неочекивано ушетала је вучица. Стручњаци су искористили овај необичан долазак и по први пут у Србији маркирали ову животињу. Огрлица, која је Ванди тада стављена око врата, програмирана је тако да након годину дана сама отпадне.

Уз помоћ, сателитског праћења, огрлица је лоцирана на подручју Пештерске висоравни, па се екипа биолога, упутила пут подножја планине Озрен у намери да пронађу одашиљач. Професор Душко Ћировић, каже да ће сви подаци који су током минулих годину дана, стизали до њега бити анализирани, те да ће резултати послужити бољој заштити ове јединке у Србији, којој прети истребљење.

Прва маркирана вучица у Србији остала без огрлице

– На основу мониторинга које спроводима заједно са Управом за шуме, експертска процена стручњака је да у нашој земљи има између 800 и 900 јединики вука. Податци које смо добили са огрлице користиће нам да их што боље заштитимо, а сасвим сигурно да ће и ловцима, који их највише истребљују, ове информације значити – наводи професор Ћировић.

Вукови су врло територијалне животиње, а то су потрвдили и подаци са орглице. Наиме, вучица Ванда кретала се током минулих годину дана углавном на подручју Јадовника и Озрена, у радијусу од око 110 квадратних километара.

– На основу првих анализа података, приметили смо да јој је јесењи ареал био изузетно мали, Ванда се углавно кретала устаљеном маршутом, док је током пролећа и лета у потрази за храном била активнија. Имала је и та нека кружна кретања по ободима планина па сумњамо да има и младунчад – истиче Неда Богдановић студент докторских студија на Биолошком факултету у Београду.

Стручњацима је за око запао податак, да се Ванда никада није приближила месту где је упала у замку и где јој је стављена огрлица, па сумњају да је тада у потрази за храном случајно нишла.

– Пошто је тада била средина октобра, могуће да је вучица била гладна и да је у потрази за храном дошла на хранилиште „Кашан” на Јадовнику. Стварно је интересантан податак, да се више никада тамо није вратила, нити да је пришла ближе локацији где је ухваћена на 5 километара – каже професор Ћировић.

Из Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе”, који пуну деценију раде на заштити дивљих животиња и сарађују са тимом професора Душка Ћировића, кажу да ће наставити и даље да штите ретке врсте звери.

– Како нико до сада у Србији није ухватио вука и пратио његово кретање, за наше удружење то је била велика ствар и поносни смо због тога. Наставићемо и даље са својом еколошком мисијом и заштитом ретких примерака дивљих животиња – поносно наглашава Вјекослав Јоксимовић, испред Удружења грађана „Јадовник – оаза нетакнуте природе”.

На планини Јадовник, врши се моноторинг и мрког медведа, а када су маркирали вучицу Ванду у чеку је дошао и изузетно редак примерак ове јединке, ком су стручњаци са Биолошког факултета дали име Бора, а већ неколико година уназад прати се и медвед Милош.

ГЗС/ПП Медиа