Država obezbedila novac za izgradnju toplana na biomasu u Prijepolju i Bajinoj Bašti

Prijepolje / Bajina Bašta - Predstavnici Vlade Srbije i Nemačke razvojne banke KfW potpisali su

danas dva ugovora u iznosu od ukupno 9,9 miliona evra bespovratnih sredstava, kojima je zaokruženo finansiranje druge faze projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase”, vrednog ukupno 32 miliona evra.

Projekat treba da obezbedi finansiranje izgradnje i rekonstrukcije sistema daljinskog grejanja koji zamenjuju zagađujuća i neefikasna fosilna goriva, za ekološki prihvatljivo grejanje, za koji je do sada interes pokazalo nekoliko loklanih samouprava – Prijepolje, Novi Pazar, Majdanpek, Niš, Bajina Bašta i Rača.

U prisustvu predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića i komesara EU za susedsku politiku i proširenje Olivera Varheljija, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i direktor Kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Sandhop potpisali su u Vladi Srbije ugovor o grantu nemenjen stručnijm uslugama, vredan 900.000 evra, a u vezi sa Studijom izvodljivosti za Program promocije obnoviljive energije i razvoja tržišta biomase u Srbiji.

Ministarka Đedović Handanović i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević potpisale su sa Sandhopom i grant vredan devet miliona evra namenjen tehničkoj pomoći, a iz regionalnog programa EU za energetsku efikasnost.

Ministarka rudarstva i energetike je izjavila kako je neophodno brinuti za izvore iz kojih se dobija i električna i toplotna energija.

„Država podržava ulaganja u toplane kako bismo smanjili rasipanje energije, odnosno kako bismo povećali energetsku efikasnost, kako bismo omogućili korišćenje energenata koji ne zagađuju vazduh, kao i pouzdano i kvalitetno grejanje za građane po održivim cenama”, istakla je ona.

Podsetila je da je prva faza projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase” obuhvatala opštine Priboj, Mali Zvornik, Novi Pazar i Majdanpek, koje su prebacile stisteme svog daljinskog grejanja na drvnu biomasu.

Ona je istakla i da je godinama EU najvažniji trgovinski partner Srbije, ali i najveći investitor i donator.

Podsetila je da je EU podržala izgradnju gasovoda Srbija – Bugarska, razvoj prenosne mreže, olakšice za energetski ugrožene kupce, ali i rekonstrukciju hidroelektrana.

Kao glavne koristi koje će doneti realizacija druge faze projekta, Đedović Handanović je istakla zdravije i jeftinije grejanje za građane, smanjenje gubitaka na mreži koji će biti manji za osam odsto, kao i smanjenje emisije ugljen-dioksida za oko 88 odsto i emisije sumpor-dioksida za 99 odsto.

Završetak projekta u opštinama se očekuje za oko godinu dana, a primarni cilj je da 90 odsto proizvodnje energije dolazi iz održivih izvora, prvenstveno od biomase.

Vrednost projekta „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase” iznosi 32 miliona evra, od čega su grantovi u iznosu od devet miliona evra iz Regionalnog programa EU za energetsku efikasnost u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, dva miliona evra od Vlade Nemačke i milion evra iz Instrumenta EU za pretpristupnu pomoć, kao i zajam u iznosu od 20 miliona evra od Nemačke razvojne banke KfW.

 

PP Media / GZS