Овај град у западној Србији гаји успомену на оба антифашистичка покрета

Ивањица - Након Другог светског рата и доласка на власт Комунистичке партије Југославије, готово свако веће место од Триглава до Ђевђелије

добило је своје спомен обележје револуције и партизанске борбе. Изузетак није била ни Ивањица, која је, као место рођена генерала Драгољуба Михајловића, вође комунистима супротстављене Југословенске војске у ораџбини увек важила за четнички крај. У самом центру ове, тада варошице, у парку поред Моравице 1957. године никао је споменик посвећен Револуцији од 1941. до 1945. године.

Споменик револуције дело Ђорђа Аднрејевића Куна, Фото: ГЗС

„Аутор споменика је познати југословенски уметник, Ђорђе Андрејевић Кун. На споменику су уцртане фигуре револуционара у јуришу и обележава одлазак у борбу, саму борбу и завршетак борбе”, каже Јанко Грбић, вршилац дужности директора Туристичке организације Ивањица.

Јанко Грбић, в.д. директора ТО Ивањица, Фото: ГЗС

Током распада друге Југославије, деведесетих година прошлог века, многи су, у својој намери да једном за свагде раскрсте са претходним режимом, одлучили да уклоне знаке сећања на оне који су под црвеном петокраком проливали крв за слободу. Међутим, Ивањичани су учинили нешто потпуно другачије. Уместо рушења споменика револцује, они су на само седамдесетак метара од њега подигли споменик вођи Равногосрског покрета и тако изједначили оба антифашистичка покрета, годину дана пре Народне скупштине и Закона о правима бораца, којима су и званично, четници и партизани стављени у исту раван.

Година дана пре Скупштине изједначили антифашистичке покрете, Фото: ГЗС

„Споменик генералу Дражи Михајловићу постављен је 2003. године и сваке године он је место окупљања поштовалаца лика и дела самог генерала али и његових војника. На тај начин одају почаст али и чувају сећање на њега”, каже Грбић.

Поред споменика налази се и Кушића хан, зграда у коју је смештен Чичин дом и библиотека Равногорског покрета.

Кушића хан постао Чичин дом, Фото: ГЗС

И сами Ивањичани сложни су у мишљењу да је овим споменицима место управо у центру Ивањице и никако се не слажу са идејом да се један споменик ипак треба уклонити.

„Хвала Богу што то више није политичка тема. То је сада само историјска тема, а историчари су јасно рекли да су оба покрета била антифашистичка. То је део наше историје и нека остане како јесте. Таман посла да се уклони неки од споменика”, каже један од мештана Ивањице.

У тешким временима у која полако клизи читав свет, историјске и политичке поделе могу донети само нову штету и страдања, па би можда било паметно следити пример становника овог малаог града у западној Србији и све различитости оставити по страни и заједно ићи ка истом циљу, ка светлијој и лепшој будућности.

ГЗС