close
banner-itembanner-itembanner-item

image-gallery-item
Prerodile šljive u čačanskom selu Banjica, footo: 4N Studio

Prerodile šljive u čačanskom selu Banjica: Struka savetuje kako ih sačuvati do berbe

04/06/2024
Čačak - I posle niza sušnih i nerodnih godina u čačanskim selima u podnožju planine Jelice,

šljive su se ove sezone savile od roda. Međutim, pred voćarima je sada veliki zadatak, kako očuvati do berbe njihov kvalitet.

Prerodile šljive u čačanskom selu Banjica, footo: 4N Studio

Grane šljivika u podjeličkom selu Banjica savile su se pod teretom plodova, te voćari tog kraja očekuju nesvakidašnji rod ove sezone.

Bogoljub Marić iz čačanskog sela Banjica, foto: 4N Studio

„Ovo je ekstremni sluča da ove godine ovako šljive rode. Voćnjak je pun roda šljive, ne samo ovde, negod svuda u ovom kraju, trenutno pucaju grane i pod zelenim plodom, šta će biti kad šljive sazrele i stignu na berbu, brine nas kvalitet i kako da ih očuvamo do tada. Brinemo da se ne izlome grane”, rekao je Bogoljub Marić iz čačanskog sela Banjica.

I drugi voćari iz Banjice kažu da je ista situacija u šljivicima, i da i najstariji meštani ne pame da su šljive ovako rodile.

Prerodile šljive u čačanskom selu Banjica, footo: 4N Studio

„Do sada nisam video da je šljiva rodila kao ove godine, i ranije je bio bogat rod, ali ovako ne. Mi ćemo morati malo da ih otresemo i razredimo da šljive opstanu i stignu na berbu kvalitetne i da stignu do kace”, pojašnjava Mitar Marić.

Mitar Marić, voćar iz Banjice, foto: 4N Studio

Sa druge strane, posle niza nerodnih godina, da li je ove priroda vratila dug voćarima, pitali smo struku?

Uključenje emitovano emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji

„Kao što smo i očekivali, voće je veoma dobro pripremljeno ušlo u ovu godinu i u obnim lokalitetima gde nije bilo problema sa mrazem, voće je rodilo rekordno, kao što je to u Banjici. I u ostaloj okolini Čačka ovo voće je veoma dobro rodilo i očekuje se dobar prinos ove godine”, rekao je dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Do berbe šljive je ostalo negde oko dva meseca, pa je važno pojasniti kako šljivu sačuvati do tada od lomljenja grana i očuvanja kvaliteta.

dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku, foto: 4N Studio

„Tradicionalno, voćari žele da zadrže svaki plod na stablu i najčešće podupiru te grane koje su se savile i rodile, ali savetujemo da se uradi jedna korektivna rezidba, da se deo tog roda skine sa stabala, da se ona rasterete, na taj način, ostaće plodovi koji će normalno sazreti i dostići punu krupnoću. Tako da se taj vid očuvanja i korekcije neće odfraziti na sami rod, a sa druge strane, kada se radi o jako velikom rodu u ovakvim vremeneskim prilikama promene toplo, hladno i vlažno i suvo vreme, potrebno je zaštititi te plodove flungicidima a ne bi došlo do truleži i da bi se plodovi održali do samog kraja berbe”, pojasnio je Jevremović.

Prerodile šljive u čačanskom selu Banjica, footo: 4N Studio

Kada je u pitanju rod ostalog voće, dr Darko Jevremović, ističe da sve zavisi od lokaliteta gde nije bilo mraza veoma je dobar rod u tim voćnjacima.

„U regionu zapadne Srbije, rod je nešto manji, međutim Šumadija i Vojvodina tu treba očekivati jako visoke prinose i kvalitetan rod ove godine”, zaključio je Jevremović.
Po svemu sudeći podneblje ovog kraja bilo je blagonaklono prema čačanskoj šljivi, a ako ne bude vremenskih neprilika ove sezone biće je dovoljno i za plasman, i za džem i za rakiju.

GZS

sljive banjica rod institut darko jevremovic

Podeli

facebooktwitterpinterestredditlinkedinwhatsapptelegrammail

Dodaj komentar

Ime i prezime
Komentar
1+1=

Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.

phone+381 60 5000 150, +381 032 347 001

locationŽupana Stracimira 9/1, Čačak

mailredakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com


Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.


© Glas Zapadne Srbije 2024. Sva prava zadržana.