Povratak kralja Milana Obrenovića u istoriju

Nova Varoš - Naučni skup „Kralj Milan Obrenović – oslobodilac i reformator, zasluge i poricanja”

u organizaciji beogradskog Filozofskog fakulteta i Istraživačko - izdavačkog centra „Stari Vlah”, a pod pokroviteljstvom Opštine Nova Varoš, završen je u subotu u hotelu „In” na Zlataru.

„Obeležili smo 170 godina od rođenja srpskog kralja Milana Obrenovića, a koliki smo doprinos dali osvetljavanju lika i dela i skidanju nataloženih naslaga vremena – proceniće stručna i šira javnost kada se objavi zbornik radova”, istakla je u završnoj reči prof. dr Suzana Rajić, šef katedre za noviju istoriju Filozofskog fakulteta i predsednik Organizacionog odbora naučnog skupa.

Ističući da je ime Milana Obrenovića u neraskidivoj vezi sa razvojem moderne Srbije i da je u vremenu, kad je narod morao da bude na braniku svoje otadžbine, Milan borbi dao svoj pečat, dr Rajić je naglasila:

„Ako smo rekli i neku tešku reč, bilo je to sa namerom da se ukaže da istorijski tok nije pravolinijski. Pokazali smo svestranost baveći se naučnim pitanjima. Nema potrebe da budemo branioci Obrenovića, već smo nastojali da pokažemo da je proces oslobađanja i osamostaljenja srpskog naroda tražio zalaganje i žrtve, posvećenost i stalni rad. Ostvarili smo ono što je najavljivao Stevan Sremac ’da će doći dan da se osvetle svi Obrenovići’. Verujem da smo se kao nauka odužili Obrenovićima”.

Naučni radnici podsećali koliko se istoriografija ogrešila

„Ima još dosta posla i moramo da, korak po korak, u našoj istoriografiji, opterećenoj ideološkim poroblemima, ispravljamo šta je pogrešno, da doprinosimo da se društvo ne bavi senzacijama, već naučnom istinom”, rekla je na kraju dr Rajić.

Dajući doprinos povratku dela Milana Obrenovića (1854 - 1901) u istoriju, iz koje je nasilno istrgnut, ideološkim i ličnim tumačenjem prošlosti, tridesetak naučnih radnika je svedočilo istorijskim izvorima.

U više saopštenja isticano je kako je u jednoj slaboj vazaloj kneževini Milan izrastao, skupa sa Srbijom, u suverena, priznatog i nezavisnog, koji je opštio neposredno sa svim krunisanim glavama ondašnjeg sveta, potpisivao sa njima ugovore, bio priman sa najvišim počastima. Na putu do sticanja nezavisnosti i samostalnosti i uzdizanja Srbije u rang kraljevine (1872. godine), a i kasnije, kako su isticali autori radova, Milan Obrenović je bio suočen sa mnogim izazovima, sputavan unutrašnjim borbama, nepoverenjima, spletkama i podmetanjima, ali i uticajem velikih sila i blokadama.

Ipak, uspeo je da očuva krvavio stečene tekovine, u reforme ulazio sa velikim entuzijazmom, nalazeći nosioce prosvetnog i civilizacijskog napretka zemlje, ali i pravio korake u modernizaciji vojske i razvoju zemlje, gradio prugu do Niša i druge obkjekata. Za njegove vladavine (na prestolu se održao 20 godina), tog despota i autokrate, kako neupućeni tvrde, nikle su prve političke partije.

Dragocena građa iz zbirki arhiva i muzeja predočena je o društvenim prilikama, administrativnom uređenju, organizaciji vlasti, omeđavanju srpskog etničkog prostora, te razvoju Toplice, Niša, Užica, Čačka i okoline, sudbinama i usudima malih ljudi u krajevima oko nemirnih granica, borbama za oslobođenje i nezavisnost (1876 - 1878), ali i pomoći koju je Srbija pružala porobljenoj braći.

Tokom naučnog skupa u Biblioteci su promovisane četiri knjige o ličnostima i događajima 19. veka, autora sa katedre za noviju istoriju: o knezu Mihailu Obrenoviću, Jovanu Ristiuću, Iliji Garašaninu i ustaničkoj Srbiji.

Pred čitaocima - četiri nove knjige u Biblioteci

Učesnici naučnog skupa istakli su gostoprimstvo Novovarošana i odlične uslove za rad, a predsednik Opštine Branko Bjelić pozvao ih je da ponovo dođu, dajući doprinos osvetljavanju istorijskih činjenica i da upoznaju prirodno i istorijsko nasleđe kraja.

Zbornik radova - na proleće

Očekuje se da zbornik radova Naučnog skupa na Zlataru bude štampan na proleće i promovisan povodom nekog od značajnih datuma. Na Sajmu knjigau Beoradu, tokom oktobra, svetlost dana ugledaće kapitalno delo - trotomno izdanje knjige o knezu i kralju Milanu Obrenoviću, iz pera profesora dr Suzane Rajić.

Zlatarinfo, D. Gagričić / GZS